Pošto muškarci misle da njihove izabranice kake cveće i prde leptiriće, ova žena je smislila kako da i očuva takvu sliku o sebi. I uspevalo joj je, sve dok joj se nije desila ova mala nezgoda sa pasuljem…
Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se. Kada je postalo jasno da ćemo se uzeti, odlučila sam da prestanem da jedem pasulj.
Nekoliko meseci kasnije, na moj rođendan, pokvario mi se auto dok sam se vraćala kući s posla. S obzirom da sam živela na selu, pozvala sam muža i rekla mu da ću kasniti, jer sam morala da odpešačim kući. Idući tako, uz put sam naišla na jednu malu krčmu iz koje se širio miris pasulja i ja jednostavno nisam mogla da odolim.
Pošto sam imala pred sobom da prepešačim još nekoliko kilometara, predpostavila sam da ću se putem osloboditi svih nuspojava dok ne stignem kući. Ušla sam u krčmu i za čas posla sam “sredila” tri porcije pasulja. Kada sam nastavila da pešačim, potrudila sam se da oslobodim sav gas. Kada sam stigla, moj muž je bio radostan što me vidi i veselo je rekao:
– “Draga, imam iznenađenje za večeru!”
Zatim mi je stavio povez preko očiju i odveo me do stolice za stolom za večeravanje. Sela sam, i baš kad je hteo da mi skine povez, zazvonio je telefon.
Naterao me je da mu obećam da neću dirati povez dok se ne vrati, i otišao da se javi. Pasulj koji sam pojela je još uvek radio i pritisak je postao nepodnošljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muž ne vrati, nagla se na jednu stranu i ‘pustila’ jedan. Ne samo da je bio glasan, nego je i smrdeo kao kada kamion s đubrivom, prolazeći pored pilane, pregazi tvora.
Uzela sam salvetu s krila i žustro oduvala smrad. Zatim sam se nagla na drugu stranu i odvalila jos tri. Smrad je bio gori od kuvanja kupusa. Načulivsi usi na telefonski razgovor u susednoj sobi, nastavila sam ovako da nižem narednih nekoliko minuta. Zadovoljstvo je bilo neopisivo. Kada je pozdravljanje preko telefona označilo kraj moje slobode, učinila sam još nekoliko brzih kružnih pokreta salvetom da razduvam sve, vratila salvetu na krilo i uz osećaj zadovoljstva i olaksanja, spustila ruke na krilo.
Lice mi je sigurno odavalo najneviniji moguć izraz kada se moj muž vratio i izvinio što se tako dugo zadržao. Pitao me je jesam li virila a ja sam ga uverila da nisam. U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sedeli za stolom u glas je uzviknulo:
Ko kaže da je ženi mesto kraj šporeta, ženi je mesto za stolom.