Od pojave društvenih mreža postalo je jako lako biti voajer.
Prije toga ljudi su morali dobro da se namuče kako bi otkrili informacije o nekome ko ih zanima, a danas su mediji poput Facebooka, Instagrama i Twittera uveliko olakšali uhođenje. Sada možemo u samo nekoliko klikova otkriti šta neka osoba voli, sluša, gde izlazi i još mnogo ličnih informacija koje mnogi ljudi šakom i kapom dele na društvenim mrežama. A to radimo baš svi i ko kaže da ne uhodi nikoga, taj laže. Ali zašto je to tako? Postoje dva najčešća razloga.
Prvi razlog je da doznamo sve o nekoj osobi koja nam se sviđa pa onda odlutamo i na profile ljudi koji su označeni na njihovim fotografijama pa uhođenju nema kraja.
Drugi je razlog ego. Ima nešto neobjašnjivo utešno u tome što znamo da neki ljudi nisu ni približno kul kako se predstavljaju na društvenim mrežama pa često na njihove profile odlutamo i kako bismo podigli sopstveni ego ismejavajući njihove fotografije i statuse.
Kako uhodimo? Nasumično i do kraja. Prekopavamo po statusima, fotografijama, pregledavamo prijatelje osobe koju uhodimo, njihove lajkove… Sve do najsitnijih detalja. A kada nam Facebook ne pruži dovoljno informacija, tražimo ih na drugim društvenim mrežama i ponovo odlutamo jer najlakše je izgubiti se u bespućima interneta.
index.hr
