Svakoga dana ljudska rasa proizvede 70 miljardi prdeža! Desetak od njih su verovatno baš tvoj doprinos. Ali zašto nam se čini da sopstrvena prdeška nekako manje smrdi od tuđe? I zašto ponekad čak i volimo njen miris, dok nam se miris tuđe gadi?
Zašto nam tuđ prdež uvek više smrdi? (Zašto mi sopstveni prdež miriše?)
Na testu njuškanjem na slepo, naučnici su potvrdili ovu činjenicu: Učesnicima je stavljen povez preko očiju i trebali su da ocene šta smrdi, a šta ne. Zaključili su da nam sopstveni prdež ne smeta verovatno zato što su ljudi skloni da im se dopada ono što poznaju i na šta su navikli. Odbojnost prema nepoznatom nam je izgleda urođena, i to se najbolje vidi na primeru dece, koja se groze i plaše skoro svega što im je novo.
Pored toga, kolekcija bakterija zaduženih za karakterističan miris prdeža je individualna, da ne kažem da svaka osoba proizvodi svoj brend vetrića.
Ljudi beže od tuđih telesnih mirisa i iz urođenog straha od bolesti. I kada malo bolje razmislimo, većina stvari koje loše mirišu i jesu loše za naš organizam (poput pokvarne hrane i đubreta).
Utvrđeno je da se i prdežom mogu širiti pojedine zaraze zajebanih i strašnih naziva i podjednako zajebanih i strašnih simptoma, jer prdež u stvari i jeste sačinjen od govnjivih čestica. Najgore je bilo našim dalekim precima, koji su trčali okolo goli. Međutim danas, srećom imamo odeću koja sprečava da mikroskopski delići govanaca koje isfunjamo zapljusnu nekoga po faci.
Postoje i ljudi koji uopšte nisu gadljivi na prdeže. Istraživanje pokazuje da će se uštogljeni i konzervativniji likovi više sablažnjavati od iznenade crevne pesme, od onih koji su avanturističkog duha.
Odbojnost prema tuđem prdežu je veća što je veći i faktor iznenađenja: kada mi prdnemo, mi smo spremni na ono što dolazi, ali kada neko u masi ispusti tihomira – ubicu, iznaneđenje intenzivira smradež.
Pored toga, prdenje može biti i fantastičan način da se iskaže mišljenje! Pogledajte kao ova fina devojčica izražava koliko joj je stalo do tuđeg mišljenja.
