Treba li detetu dopuštati da sisa palac, ili ga upozoravati da to ne radi? Evo šta o tome misle neki stručnjaci…
Uz malo sreće, oko 20. nedelje trudnoće možete da za vreme ultrazvučnog pregleda posmatrate kako fetus sisa palac. Ma koliko vam to izgledalo čudno, zapravo je uobičajeno. U pitanju je zdrav način samosmirivanja bebe. Takav pristup ima svetski poznat pedijatar dr Tomas Beri Brazelton kada sa roditeljima razgovara o problematici sisanja palca. Njegova želja je da ih na neki način uteši, da tome pristupe sa manje stresa – piše Yumama.
Zašto bebe sisaju palac?
Novorođenče ima urođen refleks prinošenja ruke ustima. Ako je uznemireno, sisanje palca mu pomaže da se smiri i ponovo ima kontrolu nad svojim ponašanjem. Uz taj urođeni mehanizam, deca se lakše nose sa stresom, a i njihovim roditeljima je često tako lakše sa njima. Jedna od očiglednih prednosti u odnosu na dudu jeste to da im je palac uvek pri ruci i nije im potrebna roditeljska pomoć (da im donesu dudu). Dr Brazelton kaže da odluku o tome hoće li detetu dati dudu ili ga pustiti da sisa palac, donose roditelji. Obično se roditelji boje da će dete sa tom navikom da nastavi i kada poraste, a da će ipak lakše da se oslobodi dude. Ali, činjenica je da sigurno ne znate mnogo dece (ako uopšte znate neko) koja su se upisala u školu a da i dalje imaju dudu ili sisaju palac. Čak i ako to rade, verovatno je u pitanju inat, jer su im roditelji to izričito branili. Stoga, ukoliko želite da kod deteta na oštar način uklonite naviku sisanja palca, samo ćete ga sprečiti da to čini kada mu je zaista potrebno, to jest kada mu je neophodna uteha.
Slično se događa i kod drugih vrsta “štetnih” navika. Zato dr Brazelton savetuje roditeljima da se dogovore oko zajedničkog stava o sisanju palca. Ako to već nikako ne podržavaju, neka detetu dopuste korišćenje dude, jer će mu kad-tad biti potrebna uteha. U suprotnom, dete će početi da traži neki novi način smirivanja samog sebe – koji će im se još manje svideti, ili će biti nepovoljniji za detetovo zdravlje i razvoj. Dr Brazelton ne doživljava sisanje palca kao sramotnu naviku, već smatra da je to zdrav znak detetove sposobnosti da samo sebi pomogne na najlakši način.
