Najpoznatiji serijski ubica sa prostora nekadašnje Jugoslavije je žena koja je početkom 20. veka u južnom Banatu postala poznata zbog toga što je posedovala tajne recepture za brzu i sigurnu smrt. Anujka di Pištonja (1837 – datum smrti nije poznat) bila je najveća banatska vračara-trovačica. Nju je iz potpunog zaborava otrgao prof. dr Šimon A. Đarmati koji je 2007. objavio knjigu “Baba Anujka – vračara iz Vladimirovca”.
Baba Anujka, poreklom Rumunka, rođena je kao Ana Draksin od oca Pavla i majke Marte. Njena porodica se preselila u Vladimirovac, selo na pola puta između Vršca i Beograda. Njen otac je želeo da mu kći izuči visoke škole. Na suđenju (baba Anujka uhapšena je maja 1928. godine) govorila je da je još u ženskom školskom internatu počela da hoda u snu – prenosi TV Prva.
“Vodili su me po manastirima i lečili. Ali posle kada sam se udala (bila je udata za Jozefa Bija, takođe rumunskog porekla, s kojim je imala sina Stefana) tu bolest više nisam imala. U dvanaestoj godini bila sam teško bolesna, nisam mogla ni da sedim, ni da idem, već sam ležala kao proštac. Ljudi i žene dolazili su da me gledaju kao čudo i svi su govorili da ću sigurno biti vračara, pa sam tako i postala vračara.”
Baba Anujka se vračanjem bavila punih 50 godina. Od 1878. širila je glasine da uz pomoć nečastivog rešava sve probleme. Njeni saradnici svakodnevno su obilazili sela iz Južnobanatskog okruga, raspitujući se u čijim kućama vlada nesloga. Tom prilikom sugestivno su im preporučivali da kod Anujke iz Vladimirovca potraže rešenja za sve boljke.
Tačno je proricala dan kada će onaj kome je voda namenjena umreti i njen račun je nikada nije izneverio. To je samo govorilo o njenom trovačkom umeću koje je stekla dugogodišnjom praksom. Ona bi mušterije redovno pitala za težinu problema, da bi na osnovu toga davala i određenu bajanu vodicu koja nije bila ništa drugo do arsenik rastvoren u vodi. Što je problem bio veći, bilo je i više arsenika. Nikada nije utvrđeno koliko je ljudi umrlo od Anujkine “čudotvorne vodice”.
