8 NAJGORIH OMOTA ALBUMA IKAD: Postoje neke stvari koje su toliko neverovatno zanimljive da ih se čovek praktično nikada ne može zasititi. Jednako to važi za nešto dobro i lepo, kao i kada se radi o nečemu toliko spektakularno ružnom i neukusnom da zapravo takođe izaziva divljenje. Najgori omoti ploča postali su već opšte deo kulture i poznati su svima, ali uvek je dobro podsetiti se na te trenutke potpunog pomračenja uma njihovih tvoraca, ali i mizičara koji su pristajali na najneverovatnije budalaštine ne sluteći da će zaista da uđu u istoriju, doduše ne po muzici. Ova lista je složena po slučajnom redosledu i svi su tu pobednici, jer bilo bi zaista nepravedno nekoga ovde proglasiti manje sumanutim.
PEDRO PINHO E PAULO PONTES: Berrante do Tempo
Pedro i Paulo izgledaju kao ponosni predstavnici Enterprisea na Eurosongu i ako im je to bila namera, ustanimo i tapšimo, a ako nije, tapšimot takođe, jer njihov rezultat je upravo fantastičan. Oni su, naime, pobednici neformalnog takmičenja za najimbecilniji izgled ikada i to ne samo na omotu ploče nego i u pravom životu. Ovde je baš sve tako dirljivo lepo i ako neko zaslužuje ostati zauvek zamrznut u ledu poput Ötzyja to su Pedro i Paulo. Vredi ipak istaknuti ove divne zavesice koje glume rukave. Pedro očigledno nije bio srećan s tim modnim detaljčićem pa je mangupski sakrio kragnu, ali ona mu ipak izdajnički izviruje. Na ovaj roze užas dodao je heavy metal narukvicu sa nitnama, kao statment da je potpuno otišao u aut. Paulo, međutim, nije imao nikakvih nedoumica, on ponosno nosi svoj odevni zločin, a još se dodatno poigrao sa rukavima. Ako mu je ovaj lanac sa anđelčićem u srcu oko vrata obesila mama, onda ništa, a ako je to učinio sam, mami niko ne bi smeo da prigovori pa da ga se odrekne. Ovo je sigurno i lepa pesma, ali ne treba vizuelni utisak kvariti audio dodacima.
SLATKA TAJNA: Halulela
Kada bi se neko nem našao u situaciji da mora objasniti zašto želi da se iz vremeplova zauvek izbriše mogućnost povratka u 80-e godine prošlog veka, ovaj bi mu omot bio idealno pomagalo. Dakle, šta tu imamo u ponudi? Tri fascinantne fudbalerke iz udžbenika, jednom debele brčine, dva puta lanac seljački izbačen preko majice kratkih rukava, jednom grozomorne narukvice na dlakavoj ručerdači, jednom užasni tanki, ali očigledno predugački pojas na letnim pantalonama, jednom seljoberski pojas sa nitnama, tri puta potpuno iste jeftine majice za po kući, ali različitih boja i, napokon, atraktivna crvenokosa pevačica za koju bi svaki Nemački reditelj porno filmova dao bogatstvo. Nipošto ne treba zaboraviti i jedan par velikih minđuša koje mogu da posluže kao hula hop ili rekvizit u cirkusu u tačkama gde lav skače kroz obruč. Ovaj omot za pesmu nerazumljivog i blesavog naziva efikasno je oružje protiv svih onih nerazumnih nostalgičara za 80-im godinama (minus pevačica, njoj ne pakovati). To su bile 80-te, jebale vas one.
PRINCE: Sexuality
Ako se neko ikada zapitao šta se dogodilo megatalentovanom i megauspešnom Princu da se odjednom odmetnuo u Jehovine svedoke, ovo je objašnjenje koje ne zahteva potpitanja. Ovaj je omot, naime, toliko zastrašujuće neukusan da posle njega preostaju samo drastične životne odluke, a odlazak među omiljene religijske junake viceva i zajebancije mudro je rešenje. Jehovini svedoci su toliko naporni i toliko ih svi žele izbeći da se među njima može sakriti i ratni zločinac bez straha da će ga tamo iko tražiti. Princov stajling ovde govori da uzrečica „bolje to nego da se drogira“ ne drži vodu u svakoj prilici, jer gluplje i neodgovornije od ovakvog strašnog prizora bilo bi samo uzimanje zloglasnog krokodila (droge, ne gmaza, gmaz bi ipak bio bolji). S druge strane Jehovini svedoci su mu, da su ovo videli, morali da oduzmu sve primerke Kule stražara, zabraniti mu njihovu prodaju i vratiti ga đavolu ili kome god ko bi ga uopšte hteo ovakvog.
KEVIN ROWLAND: My Beauty
Gadem, ovo je baš zastrašujuće odbojno, erection killer, sex drive killer, good taste killer, ukratko čisti ubica libida bez obzira na pol i polnu orjentaciju. Kewin Rowland je inače veliki muzičar, frontman legendarnih britanskih soul majstora Dexy`s Midnight Runners, koji se nakon raspada benda opasno zaigrao s drogom, pa baš kao što je i red bankrotirao, a ova strahota je bila tužni i u svakom smislu tragično neuspeli pokušaj povratka i dokaz da droga može biti vrlo opasna, čak i kada se prestane intenzivno uzimati. Kasnije je Rowland ipak došao k sebi, opet okupio Dexys i živnuo, ali ova nakaza od omota je ostala kao strašilo i opaki podsetnik da se mora držati dalje od droge. Da zulufi, biseri i samostojeće čarape, da „Moja lepota“… Kakva sumanuta ideja, kakav nepopravljivi idiotizam.
ŠABAN BAJRAMOVIĆ: Zvezda, zvezda
Quentin Tarantino, Robert Rodriguez i Sergio Leone ubili bi za ovakvog heroja, odnosno zločinca. Da je Meksiko u 19. veku imao naoružanog Šabana Bajramovića, druga bi se pesma danas u Teksasu pevala ili možda ista, ali svakako na drugom jeziku. Bespovratno mutne oči, kosa koju, vidljivo je odmah, Šaban pranjem i šišanjem kroti samo kada baš mora, pogled koji naslućuje da se u životu jako puno i raznoliko pilo, a nikad nije pazilo kada se i kakav ide kući, ali i čoveka koji vidi ono što drugi ne mogu. Svemirce, budućnost na dnu čaše, neku svoju drugačiju, mutniju verziju Boga. Zvezda, zvezda potpuno je prikladan naslov pesme na ovoj lepoj ploči.
MY PUSSY BELONGS TO DADDY
Uh, ovo je baš težak slučaj i verovatno najuvjerljivija pobeda neukusa u posljednjih milion godina. Na stranu te incestuozne konotacije i prigodna obnaženost, ali ta sirota i zbunjena mačka u krilu? Potpuni sumrak uma i dobrog ukusa, nezamislivi mutant kondora i šišmiša u glavi autora – ukratko, remek delo 20. veka! Ovde slika govori kao milijardu reči. Đavola govori, urla i vrišti. Čestitke majci na nelojalnoj konkurenciji, a naročito ocu na ovako lepo uspelom produktu razmnožavanja. Čestitke i lokalnoj zajednici te učiteljima i onim pedagoškim radnicima koji su pokušali, ali nisu uspeli.
SAVETA JOVANOVIĆ: Lažno je, lažno, sve što je tvoje
Čista klasika modno užasavajućih sedamdesetih. Turbo minić, jake butine i noge koje dlakavo daju jednu sasvim novu dimenziju. Saveta, naime, nema samo dlakave potkolenice, ona ima i dlakava kolena s tendencijom da se sve to u jednom trenutku spoji sa… znate već, što je ipak retko viđen kvalitet i dostignuće. Savetina dlakavost nogu su gol sa centra, trojka u zadnjoj stotinki sekunde sa svoje polovine i skijaški skok od 500 metara zajedno. Strahopoštovanje izaziva i činjenica da to nisu tek dlake vulgaris, nego dugačke lijane, od kojih se može isplesti brodski konop, merdevine za bekstvo iz zatvora ili šta god vam padne na pamet, a kraće je od 100 metara. Stoga, iskrene čestitke majci prirodi i svima koji su na bilo koji način učestvovali u proizvodnji baš ovakve spektakularne i jedinstvene Savete i ovog lepog omota.
VEHBIJA ČORALIĆ: Na izvoru mladosti
Dobroćudni je Vehbija po sistemu dva u jedan iskorišten kao pevač i maneken za ovaj proizvod čiji dizajn nam govori da je proizveden da se pije, ali i kao losion posle brijanja, sredstvo za čišćenje rana i raznih radnih površina. Nije teško stoga pretpostaviti da nesretni Vehbija nije dugo poživeo ako je taj tečni užas i pio, a njegov izgled govori da nije odoleo. Ako je tako, šteta, jer s ovom frizurom je mogao daleko da dogura, a svakako bi ušao u finale izbora za naj frizuru šahovskog prvenstva Sovjetskog Saveza i država Varšavskog pakta.
Izvor: trusty.hr / Foto: trusty.hr
