4. Svoje emocionalne potrebe stavljaju na zadnje mesto
Bilo da je odrastao uz verbalno ili fizički nasilnog roditelja, tu se radi o manipulativnom odnosu zbog kojeg će takvo dete sopstvene emocionalne potrebe stavljati na zadnje mesto. I to je verojatno zbog straha šta će drugi misliti, umesto stavljanja na prvo mesto onoga što je najbolje za odnose. Takva deca tokom odrastanja potiskuju svoja osećanja ili ljutnju, jer strahuju da će, ako ih izraze, doći do problema. Ali, ponekad se kod njih dogodi “erupcija”, pa se mnogi tad čude jer je “bio miran, dobar i povučen, pa šta mu se sad odjednom dogodilo”.
5. Ne znaju ko su nakon odrastanja
Mnoga deca otrovnih roditelja smatraju da im je veoma teško da utvrde ko su oni zapravo, kakvi su… Kod njih postoje tri područja na kojima im nedostaje samopouzdanje, a to je: ko su, šta osećaju i šta žele. To se događa zato što su, zbog nezdravih odnosa s roditeljima, dugi niz godina strahovali da izraze sebe i svoja osećanja onakvim kakvi jesu, već su to potiskivali i skrivali od roditelja. Drugim rečima, nisu imali priliku da obrate pažnju na sopstveni rast i razvoj, već su izrasli u nesigurne i zbunjene ljude.
6. Njihov “unutrašnji glas” je vrlo kritičan
To je ključno. Psihologija samopoštovanje definiše kao osećaj vlastite vrednosti, a deca otrovnih roditelja često imaju ozbiljne probleme na tom području. Mnogi od njih zatočenici su sopstvenog “unutrašnjeg glasa”, odnosno nerealno su kritični prema samim sebi, kao što su im to roditelji radili. Na primer, stalno su im govorili da su glupi, bezvredni, nedostojni bilo čega, da su potpuni neuspeh, ljudsko smeće…
Ljudi koji su tako odrasli, odnosno za svoje roditelje nikad nisu bili dovoljno dobri, morali bi da imaju na umu to da su im roditelji bili sebične osobe, čije reči upućene vlastitom detetu su govorile isključivo o njima, koliko su bezosećajni.
7. Često su se osećali odgovornim za ponašanje svojih roditelja
Deca odrasla u takvom okruženju često zapravo ne priznaju da su njihovi roditelji učinili nešto pogrešno. Njima je u glavi toliko duboko usađen osećaj krivice, da ga se teško mogu otarasiti. Oni su kao mali mogli da pravdaju roditelje zato što ih nemilosrdno tuku, zato što su to zaista zaslužili ili su ih zanemarivali jer nisu bili dostojni njihove pažnje i ljubavi.
Nauka je dokazala da deca otrovnih roditelja razvijaju opravdanja za njihovo ponašanje, jer im je teško da prihvate da ih roditelji ne vole kako bi trebalo. Mnogi od njih, bez obzira što su im roditelji u detinjstvu radili loše stvari, i dalje ih vole i teško im je da prihvate činjenicu da je problem bio u roditeljima, a ne u njima.
24sata.hr / stil.kurir.rs
