6. Zrelost je prihvatanje
Zrelost je kada znate šta možete promeniti i prihvatanje onoga što ne možete. Osoba koja živi u stalnom stanju sukoba sa svetom robuje svojim unutrašnjim reakcijama. Često me pitaju neki ljudi kako mogu biti tako pomiren sa stanjem u svetu; nepravda, haos, nejednakost koja ih rastužuje do tačke depresije ili do osećaja nepripadanja ovom svetu.
Ovo je usko povezano s opraštanjem koje sam ranije spomenuo. Nisam pomiren s nepravdom u svetu, ali ne odupirem joj se. Ja sam dovoljno svestan da shvatam kako promena nikada ne može, nikad, proizaći iz spoljašnjeg ustrojstva, već iz unutrašnje odluke.
Kako bismo mogli pomoći u razvijanju kolektivne zrelosti, moramo biti u stanju prihvatiti i priznati u kakvom smo neredu, bez otpora i bežanja u „pravedne“ ideale, bez prosuđivanja i osuđivanja drugih.
Ne možete izlečiti nemir u svetu kada delujete iz mesta unutrašnjeg nemira. Prihvatanje sebe i prihvatanje drugih je kao učenje kako ploviti rekom bez da završimo kao kamenčić na dnu reke.
Buđenje zrelosti je početak procesa unutrašnjg cvetanja; to je početak putovanja prema ispunjenju sopstvenog potencijala.
Istinski spoznati taj potencijal znači shvatiti da vam je potreban jednak deo sunca kao i tla kako biste bili uzemljeni, ali kako biste takođe i plesali s vetrom.
Mateo Sol / atma.hr
