Najveće prevare na internetu: Bogatstvo poslovnih, prijateljskih i drugih odnosa koji se mogu ostvariti na Internetu začinjeno je mnoštvom prevara čiji je cilj da nekome pribave protivpravnu finansijsku korist. Tipične za Internet jesu prevare prilikom online kupovine, internet mamci i krađa ličnih podataka.
Najbolji način da izbegneš bilo kakvu štetu jeste da apriori odbijaš sve sumnjive ponude i posvetiš maksimalnu pažnju zaštiti svojih podataka. Ipak, imamo u vidu da su iskušenja mnoga, tako da smo na kraju teksta naveli nekoliko preventivnih koraka koje bi bilo dobro da preduzmeš.
Ako se ipak nađeš u ulozi žrtve, na raspolaganju su ti i mehanizmi pravne zaštite. Međutim, imaj u vidu da su oni ograničeni, s obzirom na globalni karakter Interneta i raznovrsna sredstva kojima prevaranti mogu da sakrivaju svoj pravi identitet.
Prevare prilikom online kupovine
Prevare posredstvom pravih ili lažnih sajtova za prodaju proizvoda najzastupljeniji su (i najuspešniji) oblik finansijskog online kriminala. Treba razlikovati prevare koje se odvijaju preko sajtova koji reklamiraju robu ili usluge koje, zapravo, ne postoje (lažni sajtovi), i legitimnih sajtova za oglašavanje ili aukcijsku prodaju. U ovom drugom slučaju lažna je konkretna ponuda; ona se obično postavlja tako da superpovoljnom cenom privlači veliki broj kupaca, koji po uplati saznaju da im naručena roba nikada neće stići, ili bar neće stići u onom obliku i količini kako je to prvobitno bilo predstavljeno.
Internet mamci
Prevare koje spadaju u ovu vrstu baziraju se na tome da se žrtvi obeća nekakva korist, a za uzvrat se zahteva uplata novca kako bi se ta korist realizovala. Obećanja koja stižu na mail ili sličnu aplikaciju odnose se ili na nekakvu nagradu, dobitak na lotu, obilatu zaostavštinu koju, eto, nema ko da nasledi, romantičnu avanturu, zaposlenje i tome slično.
Krađa ličnih podataka
Ko poseduje tuđe lične podatke može da otvori bankovni račun, izvadi kreditnu karticu, uzme zajam ili obezbedi nekakvu uslugu — sve na tuđe ime; ako ne to, onda bar može da proda same podatke. U slučajevima kada je moguće imitirati drugu osobu, krađa ličnih podataka poprima oblik takozvane krađe identiteta, i ona, osim finansijskih, može imati i druge negativne posledice.
Na Internetu, tvoji podaci mogu dopasti u tuđe ruke na nekoliko načina: putem instalacije malwarea, u slučaju krađe naloga (hakovanjem servera ili ako ti neko provali šifru) ili ako te navedu da otkucaš svoje podatke na nekom lažnom sajtu. To mogu „originalni“ lažni sajtovi ili oni koji oponašaju neku od poznatih lokacija na Internetu. Ovakvi sajtovi najčešće izgledaju isto kao pravi, osim u jednom detalju koji je nemoguće kopirati — internet adresi.
Obrati pažnju!
Iako pažljivo oko može lako da uoči mnoge od navedenih prevara, dobro je imati u vidu nekoliko caka za razotkrivanje „ćorka“.
Zlatno pravilo: što je ponuda povoljnija, to je manje verovatno da je istinita. Shodno tome, što ti više deluje da možeš izvući veću korist, to uloži više napora da proveriš da nije u pitanju lažna ponuda. Obavezno u pretraživaču proveri podatke koje imaš, a nije na odmet ni da se raspitaš kod drugih korisnika.
