Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kad se Isus rodio
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Badnji dan, Kurir.
Badnji dan je uvek 6. januara i prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Roždestvu Isusa Hrista – Božiću.
Badnji dan je dobio naziv po badnjaku, jer se tog dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje božićno slavlje.
Ujutro rano, u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Istovremeno domaćice počinju da pripremaju pečenicu, mese kolače, i uopšte pripremaju božićnu trpezu.
SIMBOLIKA BADNJAKA
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se ujutro donese pred kuću. U kuću se unosi na Badnje veče, zajedno sa slamom i pečenicom.
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kad se Isus rodio.
Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
BADNJE VEČE
Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić.
Na Badnje veče prilikom unošenja badnjaka, slame i pečenice u kuću, a to rade muški članovi porodice, domaćica i ženska deca posipaju badnjak pšenicom, orasima, bombonama i drugim sitnim poklonima.
Takođe se po kući posipa i slama, koja simbolizuje onu slamu na kojoj se Hristos rodio.
Prilikom posipanja poklona, deca se saginju pijučući kao pilići i skupljaju darove. Badnja večera je strogo posna i za ovu priliku se najčešće priprema prebranac i riba.
